ZAKONOM PROTIV BOGAĆENJA
јун 15, 2021PRODUŽENO KRIVIČNO DELO PORESKE UTAJE
октобар 10, 2021
Za razliku od frilensera, oporezivanje estradnih umetnika, splavova i sl, očigledno nije više na spisku prioriteta. Osim njih na spisku prioriteta nikada se nisu ni našle neke druge delatnosti u kojima se ostvaruju znatno veći prihodi nego što ih ostvaruje većina frilensera. Međutim, ne smatraju samo frilenseri da su njihova poreska opterećenja prevelika. Dug je spisak delatnosti čiji nosioci smatraju da njihova poreska opterećenja nisu u skladu sa prihodima koje ostvaruju.
Međutim, za sada su samo frilenseri praktično prinudili poreske vlasti da sa njima pregovaraju i zajedno traže drugačije rešenje od onoga koje nameću važeći poreski propisi. Ova ne baš uobičajena situacija ukazuje da i predstavnici poreskih vlasti nisu do kraja uvereni da je oporezivanje frilensera, prema trenutno važećim poreskim propisima, dobro i pravično rešenje.
Ono što nije sporno ni za poreznike ni za frilensere je da svako ko ostvaruje prihod mora da plati porez, ali ovde je reč o jednom drugom pitanju, koje ne muči samo frilensere. Naime suštinsko i uvek otvoreno pitanje je da li su, prema trenutno važećim propisima u Republici Srbiji, sve delatnosti u jednakom poreskom položaju. Drugim, rečima da li su sve one srazmerno i pravično oporezovane. Pravičnost u oporezivanju je ključno pitanje svake poreske politike. I upravo oko tog pitanja se trenutno spore država i frilenseri. Način oporezivanja koji predlaže poreska administracija, frilenseri, čini se sasvim opravdano, vide kao izrazito nepravedan. Zato, u pregovorima koji izgleda ne idu baš najbolje, frilenseri nastoje da dođu do formule prema kojoj bi njihovo oporezivanje bilo razumno i pravično.
Formula za pravično oporezivanje
Formula za pravično oporezivanje je krajnje jednostavna: visina poreskog opterećenja treba da bude odraz ekonomske snage poreskih obveznika, uz uslov da se ukupna poreska opterećenja srazmerno rasporede na sve poreske obveznike. Drugim rečima, svi subjekti koji obavljajući neku delatnost ostvaruju prihod, trebalo bi da plaćaju porez prema visini tako ostvarenog prihoda, uz određene korekcije zavisno od vrste delatnosti.
Koliko god jednostavna, formula pravičnog oporezivanja je praktično nedostižan cilj. Kod svakog sistema oporezivanja ostaće uvek jedan broj onih koji će biti nezadovoljni, a često i veoma opravdano, Međutim, ono što se mora imati na umu, prihvatljivost i pravičnost konkretnog sistema oporezivanja ne postiže se samo njegovim normativnim uređenje. Jednako važno, ako ne još važnije je efikasna i beskompromisna primena poreskih propisa u praksi. Dosledna primena poreskih pripisa podrazumeva efikasnu naplata poreza od svakog poreskog obveznika, što isključivo zavisi od efikasnosti poreske administracije.
Efikasna poreska administracija i efikasna naplata poreza, ključ je pravičnog oporezivanja. Naime, ukoliko poreska administracija ne uspe da od svih poreskih obveznika pravovremeno i u celosti naplati sve njihove poreske obaveze, ona time neminovno u povoljniji položaj stavlja poreske obveznike od kojih porez nije naplatila. To se događa kada poreska administracija, usled nedostatka stručnih, kadrovskih ili organizacionih kapaciteta, uopšte ne uspeva da od određenih kategorija poreskih obaveznika naplati porez, ili ga naplati u manjem obimu nego što bi trebalo.
Ukoliko poreskoj administraciji od oporezivanja „izmiču-beže“, određene kategorije poreskih obveznika, ona će taj nedostajući porez preraspodeliti i naplatiti od poreskih obveznika koji su joj dostupni, pa će njihov poreski teret za toliko biti veći. Zato je neefikasnost poreske administracije jedan od najznačajnijih generatora nepravičnog oporezivanja.
Tako primera radi, nije novina da naše lokalne poreske administracije nemaju zavidnu stopu naplate poreskih obaveza od preduzetnika koji radnu snagu angažuju „na crno“. To je, pre svega, uzrokovano činjenicom što je naplata poreza u toj oblasti višestruko komplikovanija i zahtevnija od npr. naplate poreza na imovinu, gde se efikasna naplata postiže angažovanjem veoma skromnih kapacitete, najčešće samo administrativnih. Zato je mnogo jednostavnije povećati poreska opterećenja po osnovu poreza na imovinu, nego podići stopu naplate poreskih obaveza u ugostiteljstvu ili građevinarstvu.
Po istom principu poreska administracija je procenila da je mnogo jednostavnije fokusirati se na naplatu porez od firlensera, nego pokušati naplatu poreza od znatno kompleksnijih kategorija poreskih obveznika, gde je rizik od neuspeha neuporedivo veći. Frilenseri su tu, uvek dostupni, kao i njihovi računi u domaćim bankama. Jedini je problem što ih se Poreska uprava setila tek krajem prošle godine, i to sa idejom da im naplati porez koji je dospeo za naplatu u prethodnih pet godine.
Naplata poreza za proteklih pet godina jeste u skladu sa zakonom. Međutim, isto tako je u skladu sa zakonom (član 71. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji) obaveza poreske administracije, da svakom poreskom obvezniku koji nije po dospelosti platio porez, pošalje opomenu o vrsti i visini poreza, i to u roku od 30 dana od dana dospelosti poreza!
Činjenica da poreska administracija, u odnosu na frilensere, ovu svoju zakonsku obavezu nije ispoštovala. Zato se otvara pitanje koliko je sada legitimna-pravična naplata poreza od frilensera za period u kome niko od njih nije dobio obaveštenje o postojanju i visini svoje poreske obaveze.
Još ne znamo da li će poreska administracija i frilenseri uspeti da pronađu obostrano prihvatljivo rešenje. Međutim ovo iskustvo, kao i ona ranija sa estradnim umetnicima, noćnim klubovima, ali i dugogodišnja lutanja u traženju rešenja za oporezivanje nešto bogatijih građana, otvaraju pitanje da li uopšte imamo jasnu, doslednu i održivu poresku politiku. Da li naša poreska administracija uopšte ima kapaciteta da se suoči sa znatno kompleksnijim izazovima u naplati poreza, nego što je to naplata poreza od frilensera.
Dok se u to ne uverimo, možda bi trebalo nešto naučiti i iz iskustva drugih zemalja, Tako za poreske vlasti Španije nije bio problem da, zbog više milionskih utaja poreza. pred sud izvedu neprikosnovene nacionalne autoritete iz sveta sporta; poput fudbalskog trenera Žoze Murinja, fudbalere Ćabi Alonso, Kristijana Ronalda, Leonela Mesija, Aleksisa Sančeza i brojne druge. Poreske vlasti Portugala takođe zbog utaje poreza pred sud su izvele fudbalera Rikarda Kavalja, dok je izraelski sud zbog utaje poreza na zatvorsku kaznu osudio nacionalnu modnu ikonu, manekenku Bar Rafaeli, i njenu majku koja joj je bila poreski savetnik.
Možda bi nas naša poreska administracija pre uverila da ozbiljno radi na uvođenju poreske discipline kada bi krenula primerom Španije, Portugalije ili Izraela, nego da kada taj posao započne od frilensera.
Advokat Miodrag Vuković, Beograd