UMIŠLJAJ I NAMERA KOD UTAJE POREZA

Krivično delo poreske utaje može se izvršiti samo sa umišljajem tako da ni u sudskoj praksi u tom pogledu nema nikakvih dilema. U novijoj sudskoj praksi to se uopšte ne postavlja kao dilema, dok je u starijoj to pitanje davno raspravljeno.

Sasvim je sigurno da se krivično delo poreske utaje ne može učiniti iz nehata, ali se može postaviti pitanje da li se ovo krivično delo može učiniti samo s direktnim ili se možda može učiniti i s eventualnim umišljajem.

Naše zakonodavstvo i nauka krivičnog prava saglasni su da postoje dva oblika umišljaja – direktni i eventualni. Kod direktnog umišljaja krivično delo je učinjeno sa umišljajem kada je učinilac bio svestan svog dela i kada je hteo njegovo izvršenje. Kod eventualnog umišljaja, krivično delo je učinjeno kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao.

Oba oblika umišljaja imaju dve komponente – komponentu volje i komponentu svesti. Kod direktnog umišljaja to bi značilo da je učinilac svestan i da hoće ostvarenje zakonskih obeležja konkretnog krivičnog dela. On svesno preduzima radnje izvršenja s ciljem da nastupi posledica krivičnog dela. Kod eventualnog umišljaja izvršilac je svestan da može da izvrši krivično delo pa na to pristaje. I ovde je izvršilac svestan svih elementa krivičnog dela. Za razliku od direktnog umišljaja, ovde je nivo svesti nešto niži, ali je još niži nivo volje s obzirom na to da on ne želi već pristaje na ostvarenje zakonskih obeležja krivičnog dela.

Saglasno svojim obeležjima, eventualni umišljaj podrazumeva i niži nivo krivice nego direktni. Imajući u vidu iznete razlike ova dva oblika umišljaja i sve elemente bića krivičnog dela poreske utaje, nameće se zaključak da se ovo krivično delo može izvršiti samo s direktnim umišljajem.

Subjektivnu stranu krivičnog dela poreske utaje, osim umišljaja, čini i namera izbegavanja plaćanja poreza, doprinosa i drugih dažbina. Ona mora da postoji kod sva tri oblika radnje izvršenja. Poreska utaja može se izvršiti samo sa direktnim umišljajem, odnosno kada je učinilac svestan svoga dela i hoće njegovo izvršenje. Sem toga, radnja izvršenja mora da se preduzima u nameri izbegavanja plaćanja poreza, doprinosa i drugih dažbina, ali za postojanje krivičnog dela nije neophodno da je učinilac u toj nameri i uspeo, odnosno da je i izbegao plaćanje poreza, doprinosa i drugih dažbina. Ovakav stav zauzima i sudska praksa:

„Subjektivnu stranu krivičnog dela poreska utaja čini preduzimanje krivičnopravnih radnji propisanih članom 229. KZ u nameri izbegavanja plaćanja poreza, doprinosa ili drugih dažbina i ona mora postojati kod svih oblika radnje izvršenja, te se ovo krivično delo može izvršiti samo sa direktnim umišljajem.“ (Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 2251/10 od 17. februara 2011).

Postojanje direktnog umišljaja nužno je kako kod izvršioca, tako i kod eventualnog pomagača. „Krivično delo poreske utaje u pomaganju moguće je izvršiti samo sa direktnim umišljajem.“ (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 Po1. 2/17 od 6. septembra 2017.).