ПОРЕСКА ПРЕВАРА У ВЕЗИ СА ПОРЕЗОМ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ
мај 17, 2024POSTOJANJE PROMETA
јун 19, 2025NEPODNOŠENJE PORESKE PRIJAVE
-kao radnja izvršenja krivičnog dela Poreska utaja iz čl. 225. KZ-
Prema odredbama člana 225. st. 1. KZ ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje poreskih obaveza, čini krivično delo poreske utaje. Prema ovim zakonskim odredbama nepodnošenje poreske prijave je jedna od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela Poreska utaja.
Međutim, nije svako nepodnošenje poreske prijave istovremeno i krivično delo, u smislu odredbi člana 225. Krivičnog zakonika. Navedene zakonske odredbe propisuju da je nepodnošenje poreske prijave kažnjivo samo ukoliko je podnošenje poreske prijave izričito propisano zakonom, odnosno ukoliko je takvo podnošenje, prema poreskim propisima obavezno. Iako je ovo nužan uslov bez kog nema krivičnog dela, nepodnošenje poreske prijave još uvek nije krivično delo, čak i kada se steknu svi ostali bitni elementi utvrđeni odredbama člana 225. KZ.
Nepodnošenje poreske prijave može biti krivično delo samo ako postoje dokazi u pogledu namere da se prikrivanjem podataka, odnosno odlučnih poreskih činjenica, u potpunosti ili delimično izbegne plaćanje poreskih obaveza.
Pored ostalih, bitno obeležje bića krivičnog dela poreske utaje je namera da se potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza i ona se nesumnjivo mora utvrditi. Namera je deo umišljaja kao subjektivnog obeležja poreske utaje i ona mora da postoji u vreme preduzimanja radnji izvršenja. Namera mora biti jasna i očigledna. Namera kao subjektivno obeležje krivičnog dela uvek podrazumeva postojanje direktnog umišljaja.
U tom smislu, nepodnošenje poreske prijave, kada je takva obaveza predviđena poreskim propisima (PDV, određeni oblici poreza na dohodak građana i td.), ne znači po automatizmu da je učinjeno krivično delo poreske utaje, to će biti krivično delo samo ako se dokaže namera da se prikrivanjem podataka, određenih činjenica, želi u potpunosti ili delimično izbeći poreska obaveza. Postojanje namere da se određeni porez ne plati mora proizilaziti iz izvedenih dokaza tokom krivičnog postupka, čime bi se otklonila svaka dilema, da li je konkretna radnja izvršenja krivičnog dela poreske utaje, ovde nepodnošenje poreske prijave, preduzeta odnosno propuštena, u nameri izbegavanja plaćanja poreza.
Nezavisno od ovde iznetog, problem postaje nešto složeniji kod izbegavanja plaćanja poreskih obaveza koje se ne utvrđuju na osnovu podnete poreske prijave.