Pravo na imovinu kao deo pravne sigurnosti poreskih obaveznika
мај 31, 2023Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu-antikoruptivni mehanizama koji ne treba primeniti
мај 17, 2024Закон о пореском поступку и пореској администрацији и правна сигурности пореских обвезника
Закон о пореском поступку и пореској администрацији од 2002, године када је донет, до данас претрпео је бројне и веома значајне измене и допуне. Сама чињеница тако бројних и честих измена овог закона може довести у питање правну сигурност пореских обвезника у пореском поступку који /поступак/ овај закон претежно уређује. Када се каже претежно имају се у виду одредбе из чл. 3. ст. 2. ЗПППА, којима је уређено да ако тим законом није друкчије прописано, порески поступак се проводи по начелима и у складу са одредбама закона којим се уређује општи управни поступак, а од 01.01.2017. године и у складу са одредбама закона којим се уређује инспекцијски надзор.
Тако према сада важећој регулативи порески поступак се спроводи према одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, на све оно што није уређено тим законом примењује се Закон о инспекцијском надзору, а потом Закон о општем управном поступку, као закон општег карактера.
За сагледавање питања правне сигурности пореских обвезника у пореском поступку, једно од важних питања је да ли поменути закони, који се примењују напред наведеним редоследом, неким својим одредбама могу довести у питање правну сигурност пореских обвезника. Ово питање пре свега се односи на правила пореског поступка која су уређена Законом о пореском поступку и пореској администрацији, који је и најзначајнији законски пропис за порески поступак, с обзиром да се друга два законска прописа регулишу само оно што није уређено тим законом.
Свакако најзначајнија правила пореског поступка су она која уређују обезбеђење и прикупљање доказа. С тим у вези, изузетно је важно на који начин Пореска управа, као управни орган који руководи првостепеним пореским поступком, обезбеђује доказе у том поступку. Обезбеђење доказа је сасвим сигурно најважнији и најосетљивији део пореског поступка. Не тако мали број одредби ЗПППА, у пракси њихове примене од стране пореских органа, угрожава позицију пореског обвезника као странке у том поступка, што се неминовно одражава и на његову правну сигурност.
Тако је примера ради одредбама чл. 43. ЗПППА веома широко постављено питање извођења и оцене доказа у пореском поступку. Према тим одредбама чињенице у пореском поступку утврђују се на основу доказа. При чему као доказ у пореском поступку могу се употребити пореска пријава, порески биланс, пословне књиге и евиденције, рачуноводствени искази, пословна документација и друге исправе и информације којима располаже Пореска управа, прикупљене од пореског обвезника или трећих лица, исказ сведока, налаз вештака, увиђај и свако друго средство којим се чињенице могу утврдити.
Несумњиво је да ЗПППА даје једну веома широку дефиницију доказа, која је у осови и веома проблематична, имајући у виду да по тој дефиницији практично нема ограничења шта се може употребити као доказ, и где се све такви докази могу прикупити. Тако се према цитираним одредбама као доказ могу употребити и информације којима по било ком основу располаже Пореска управа, без обзира на извор такве информације.
Тако нормирано поимање доказа најважнији је извор правне несигурности за пореског обвезника, с обзиром да он никада неће бити сигуран где ће све Пореска управа у поступку утврђивања пореских обавеза, прикупљати доказе против њега, те у каквој све форми могу бити тако прикупљени такви докази. Веома често је форма фиксирања таквих доказа у потпуној супротности са правилима управног поступка.
Док се докази прикупљају у оквиру пореског поступка у коме се утврђује пореска обавеза, пореском обвезнику се гарантује известан ниво правне сигурности у том поступку. Проблем настаје када порески орган пореску обавезу утврђује на основу доказа који су прикупљени ван поступка у коме се пореска обавеза утврђује и при том користи документа која нису обезбеђена у поступку пореске контроле /службене белешке Пореске полиције, различите неформалне евиденције и ванкњиговодствена документа и сл/.
Надаље ЗПППА даје могућност да се у пореском поступку користе као докази и документа који у себи садрже информације које су, према одредбама тог закона, квалификоване као тајни податак. То пореског обвезника ставља у један потпуно инфериорни положај јер му је ЗПППА априори ускратио пораво да изврши увид у такав документ и да се упозна са садржином таквог доказа. Све то упркос чињеници што је такав доказ у пореском поступку употребљен код утврђивања постојања и висине пореске обавезе конкретног пореског обвезника.
Могућност судске контроле примене описаних, као и још низа сличних одредби ЗПППА од стране пореских органа током пореске контроле, је занемарљива, а у пракси практично и не постоји.